Operacija devijacije nosa- septoplastika

*- Upozorenje- Ovaj članak sadrži slike koje pojedine osobe može uznemiriti (na pojedinim slikama vidljivi su tragovi krvi, jer slike prikazuju stanje posle operacije nosne devijacije). Takođe, ovo je samo moje iskustvo koje želim da podelim sa svima onima koji imaju ovakav ili sličan problem.
 

Dakle- da počnemo.

- Šta je uopšte devijacija nosa?

Deformacija nosne pregrade je poremećaj položaja pregrade koja deli nosnu šupljinu na dva dela. Životinje i deca normalno imaju ravnu nosnu pregradu, međutim vrlo je mali broj odraslih sa pravilnom nosnom pregradom. Naime, sa godinama nastaje manja ili veća deformacija kao normalna pojava. Tačan uzrok ovoj pojavi nije poznat, ali postoji čitav niz hipoteza koje pokušavaju da razjasne nastajanje ovog deformiteta.[1] Deformiteti nosne pregrade mogu biti na hrskavičavom i kostnom delu pregrade i najčešće su kombinovani. Najizrazitija iskrivljenja su u prednjem delu, kada je kriva kvadratna hrskavica i tada se radi o subluksaciji (delimično iščašenje) septuma. Velike respiracijske smetnje pričinjava i prisutvo jednostrano iskrivljene baze kvadratne hrskavice, pogotovo ako je pri tome došlo do srastanja toga dela sa donjom nosnom školjkom.

Podela

Deformacija se može podeliti prema vremenu nastanka i obliku.

Prema vremenu nastanka može biti urođena ili stečena. Stečena može nastati vrlo rano, čak tokom prve dve godine života, kada dete uči da hoda, pa može da se povredi usled pada. Može se deformisati i tokom porođaja zbog prolaska bebe kroz uzani kanal. S obzirom da je jedini simptom blago krvarenje, ne mora da se uoči odmah. Osim zbog povreda, stečena deformacija može nastati i zbog bolesti, ali je to ređi slučaj.

Prema obliku, pregrada je najčešće deformisana u obliku latiničkog slova S, a česte su deformacije u obliku grebena, trna, neravnine i zadebljanja.


Klinička slika

Mala odstupanja od medijalne linije ili manje bodlje i grebeni ne čine funkcijske smetnje i otkrivaju se slučajno. Klinički značajnom devijacijom se smatra samo ona koja remeti normalnu respiraciju ili uzrokuje druge smetnje. Uz deformaciju nosnog septuma se često javlja i kompenzacijska hipertrofija sluznice septuma i nosnih školjki, pa se često manifestuje kao zapušenost nosa, glavobolja, poremećaj čula mirisa, ređe krvarenje. Često je vodeći simptom oslabljen sluh sa šumom u ušima, a detaljan pregled otkriva smetnje u aerizaciji srednjeg uva.[2] Deformacija može dovesti i do posledica kao što su hronične upale sinusa, ali i stalne upale i sekreciju sluzi zbog nepravilnog protoka vazduha u nosu, što iritira nosnu sluzokožu. Bolesnici često dišu na usta, što kroz nekoliko godina može dovesti do hroničnog bronhitisa, a i teže će se sanirati infekcije disajnih puteva. Međutim, isto je tako moguće da deformacija, bez obzira koliko izražena, ne uzrokuje nikakve simptome, posebno ako je nastala rano u detinjstvu pa se organizam vremenom prilagodio.

Dijagnoza

Za dijagnozu je dovoljna prednja rinoskopija. U nejasnim slučajevima respiratorne smetnje može potvrditi rinomanometrija.

Lečenje

Terapija devijacije septuma je isključivo hirurška. Septoplastika je metoda izbora i ona podrazumeva odtranjivanje deformisanog dela. Zahvat nije uvek potreban, ali ako postoje simptomi kao što su upale sinusa, glavobolja, sekrecija iz nosa ili Eustahijeve tube, kao i hronične upale i ako bolesnik prirodom posla fizički angažovaniji, onda se zahvat preduzima, bez obzira na starosnu granicu. Nakon operacije nužno je postavljanje tampona u nos, koji se odstranjuju nakon 5-6 dana. Ostaje otok nosne šupljine koji se smanjuje kapima za nos.

*- Ovo je članak preuzet sa Wikipedije, slobodne enciklopedije- https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5

Slika 01- Prikaz moje devijacije sa snimka MR

- Kako sam ustvari shvatio da imam problem?

Problem mi se prvi put javio kada sam pre par godina putovao za Španiju (na zasluženi odmor, naravno).
Izabrao sam avion zato što sam bio pomalo u škripcu sa vremenom. Početak leta je prošao bez ikakvih problema, ali sletanje na aerodrom mi je bilo veoma bolno. Odjednom mi se pojavio bol u desnom uhu, koji se ubrzo proširio i na oblast iza uha, a bliže vratu. Što smo bili bliže zemlji, bol je postajao sve jači- Da bi u trenutku postao toliko jak i nepodnošljiv. U jednom trenutku, nešto kao da je puklo i ja više ništa nisam mogao da čujem na desno uho. Za tren sam čak i pomislio da mi je pukla bubna opna.

Još na aerodromu sam pokušao da pronađem lekara, ali bezuspešno. Uputili smo se ka gradu i ja sam polako počeo da čujem. Sve je i dalje bilo veoma bolno i sve vreme sam imao utisak da imam vodu u uhu. Posle skoro 3 dana, sluh mi se vratio. Od tada, gde god da sam išao imao sam veliki strah da mi se takav bol ne pojavi.

Par dana kasnije sam se vratio u Srbiju i otišao na pregled kod lekara. On je dao dijagnozu- oclusio tubae eustachii- začepljenje (opstrukcija) eustahijeve tube zbog loše ventilacije vazduha izazvane jakom devijacijom u nosu koju sam imao.

Slika 02- Uho- preuzeta sa- https://kaki.narodnilijek.com/storage/uho_55.jpg

Potom sam počeo da shvatam da imam sve više problema- Osećao sam pritisak u glavi kada se vozim liftom na dole, zatim sve češće glavobolje, umor i ispod očiju mi je postojao jedan taman pojas, kao podočnjaci nešto tamnije boje. Dok sam zdrav, ti problemi i nisu bili toliko izraženi. Ali svaki put kada se prehladim (a bio sam prehlađen sve češće i češće), imao sam sve ove simptome. Jedan od glavnih je taj da sam i dalje imao velikih problema sa desnim uhom. Nekada se dešavalo da jedva čujem na to uho i da osećam nekakav pritisak, kao da imam vodu u kanalu.

VIše puta sam zbog tog problema bio kod lekara i kojekakvih otorinolaringologa koji su predlagali različite preglede koji su me dalje samo dodatno koštali. Tako sam npr. ispitivao centar za ravnotežu, išao na dopler krvnih sudova vrata, magnetnu rezonancu i EEG mozga. Bogu hvala, svi rezultati su bili dobri. I tako sam posle dugog "lutanja" od jednog do drugog lekara. odlučio da odem na pregled na VMA.

Slika 03- Zgrada VMA- https://www.vma.mod.gov.rs/images/zgrada/3.jpg
 

Tu me je sačekao major, dr Božidar Jakovljević, specijalista otorinolaringolog. Jako prijatan čovek srednjih godina. Pregled je bio kratak. Pogledao je nos i uši uz pomoć određene aparature i odmah rekao o čemu se radi i šta je problem. Predložio je operaciju- septoplastika. Pošto sam tada bio sprečen to da uradim zbog nekih poslovnih obaveza, odlučio sam to da uradim 7 meseci kasnije. Zakazao sam ponovni pregled- konsultacije. Nakon toga smo samo izabrali datum operacije.

Za operaciju sam morao da pripremim sledeće:

- Izveštaj lekara specijaliste sa predlogom za operaciju
- uput za stacionarno lecenje
- overen uput od strane nadležnog fonda-socijalno
- zdravstvena knjižica,overena
- lična karta-važeća
- laboratorijska analiza; krvna slika sa leukocitnom formulom,sedimentacija,kalijum,natrijum,urea-kreatinon,šećer,vreme krvarenja,vreme koagulacije,AST,ALT,holesterol,trigliceridi i urin!!! OVA ANALZIA NE SME BITI STARIJA OD 7 DANA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
- zaključak interniste za operciju u opštoj anesteziji i EKG

*- Napomena- Pošto nisam uspeo da dobijem uput za lečenje na VMA (zbog toga što se i u bolnici u gradu u kom sam rođen radi ista operacija, koja je kako mi rekoše- rutinska i koju će mi raditi isti oni lekari koji su me slali na kojekakve analize, i u koje ja naravno nisam imao apsolutno nikakvo poverenje), morao sam da platim sve troškove lečenja sam. Ipak je po mom mišljenju VMA jako ozbiljna ustanova sa veoma stručnim lekarima koji jako ozbiljno shvataju svoj posao.

Na operaciju sam prvi put došao sredinom februara 2012. Dr. Jakovljević je tada bio službeno odsutan. Pregledao me je drugi lekar i ustanovio da sam ponovo jako prehlađen. Predložio mi je da posetim svog lekara opšte prakse i potražim odgovarajuću terapiju. Nakon toga da sačekam malo i izbegnem veće fizičke napore, pa da se ponovo javim. Sledeći datum bio je 26.03.2012

Pregled u  08:30, nakon toga upućivanje na blagajnu da uplatim 20.000 din kao akontaciju. Potom,  zaduživanje pidžame i upućivanje na odeljenje- 13 sprat. Sve je prošlo relativnolako i brzo sam se smestio. Prvi utisak- uglavnom čisto i uredno. Sve po nekom redosledu. Doktori i sestre- ljubazni. Hrana- manje- više ukusna. Obavili su još neke neophodne preglede- anesteziolog, internista i uzimanje opšte anamneze. Nakon svih pregleda koji su bili odobreni od strane nadležnih lekara, otišli smo na spavanje, čekajući sledeći dan operaciju.

Priprema je takva da se hrana ne uzima posle 8 sati uveče, a voda posle 10. Sledeći dan, tj. dan operacije, moguće je oprati zube, ali ne sme se piti ništa. Treba biti obrijan (za muškarce), okupan, čiste kose.

Dan na VMA počinje u 6 ujutru, kada vas probudi dežurna sestra. Krevet mora biti raspremljen, obavljaju se sve obaveze u kupatilu i čeka se vizita koja je u 07:30.
Operacije kreću nakon vizite u 07:45.

Ja sam za taj dan po programu bio peti. Dvojica momaka koji su čekali operaciju krajnika, već su bili operisani.  Ja sam i dalje čekao. Bilo je skoro 2 sata kada je sestra došla i rekla da je moja operacija otkazana, tj. pomerena za neki od sledećih dana. Insistirao sam da vidim doktora, koji je veoma brzo došao i uz najiskrenije izvinjenje bjasnio da su imali jako tešku hiruršku intervenciju pre moje i da se ona odužila dosta više nego što je bilo planirano. Obećao je da će moja operacija biti sutradan.
Zahvalio sam se na objašnjenju i ostao da čekam sledeći dan.

Sledeći dan iste pripreme. Negde oko 11:30 sestra me je pozvala da sa njom idem u salu na spratu 2. Otišli smo. Tu me je smestila na jedna kolica. Prethodno sam skinuo gornji deo pidžame i obukao ga naopako, sa rukavima napred, a kopčanjem pozadi (samo što nisam zakopčao) kako bi oni mogli lako da je skinu. Samo čekanje u toj velikoj sali, čiji su zidovi obloženi zelenim pločicama, zna biti pomalo neprijatno. Čekao sam tu, prekriven zelenim čaršafom nekih 10-ak minuta. Onda je iz sale došla medicinka sestra, jako raspoložena. Pokušala me je opustiti dok me je gurala kroz te uske hosnike do sale br. 11 u kojoj sam trebao biti operisan. Došli smo do operacione sale, a unutra nas je čekalo josš nekoliko ljudi- osoblje. Svi su bili dobro raspoloženi i šalili su se međusobno dok su me pripremali za operaciju. Postavili su mi aparat za merenje pritiska i elektrode na grudi da prate rad srca tokom operacije. Sve vreme su mi pričali šta rade. Potom su mi postavili braunilu i dali mi nekakvu inekciju kroz istu. Zatim je došao i dr. Jakovljević koji me je pozdravio i nastavio sa pitanjima o mom stanju. Poslednje čega se sećam je bilo kada su mi rekli diši duboko. Video sam masku sa kiseonikom. Posle otprilike trećeg udisaja, za mene svet prestaje da postoji. Nema nikakvih sećanja, razmišljanja, snova- ma ničega. Jedino je bitan sledeći trenutak- buđenje posle anestezije. Sve između je jedna praznina od nekih sat vremena i  15 minuta u mom slučaju.

Buđenje- Kroz maglu se sećam ponovo iste sale. Čujem glas jedne sestre koja mi kaže- Nema spavanja, budi se. Tresao sam se i tražio da ispljunem. Usne su mi bile suve, a usta puna sukrvice. Tu sam čekao nekih 15-ak minuta. Onda su došle dve sestre i odvezle me na odeljenje. Smestio sam se u krevet sa visokim uzglavljem. Sestra vam donese jednu metalnu posudu punu maramica u koju možete da ispljunete višak pljuvačke i krvi iz usta i da se potom obrišete. Taj i sledeći dan imao sam temperaturu oko 37,5*C.

Znam samo da sam krvario dosta više nego momak koji je operisan neposredno pre mene. Predveče sam zatražio da vidim dežurnog lekara jer sam izbacivao previše krvi iz usta.
Odveli su me do ambulante, uzeli krv na analizu i pominjali nešto kao da bi me ponovo vratili u operacionu salu. Rekli su da mi da imam krvarenje u grlu, ali da ne izgleda toliko strašno za sada. Takođe su rekli da će sačekati rezultate analize krvi pa će potom još jednom proveriti kakvo je stanje. Sestra me je odvela do sobe i pomogla mi da legnem u krevet. Na vrat mi je stavila kesu sa ledom, hladan oblog na čelo i infuziju kroz braunilu. Kasnije su stigli rezultati i doktor me je još jednom pozvao u ambulantu. Rekao je da su manje- više ok i peanom je pokušao da mi očisti zgrušalu krv iz grla. Vratio sam se u sobu i ostalo je da vidimo kakva će situacija biti tokom noći da bi ujutru mogli doneti konačnu odluku o daljim akcijama. Dobio sam diklofen u inekciji i ostao da spavam.

Sledeće jutro, ustali smo u 6 sati i već sam se osećao malo bolje. Nos i deo lica su mi bili krvavi zbog viška koji se cedio tkom noći. Uspeo sam nekako da se umijem, a sestra mi je promenila "praćkicu"- deo gaze koja se nalazi ispod nosa i upija višak tečnosti koja se sliva iz nosnih kanala. U 07:30, ponovo je bila vizita, gde je dežurni lekar objasnio načelniku šta mi se dešavalo tokom noći.

Evo i par slika kroz nekoliko dana kako sve to izgleda.

Slika 04- Izgled nosa pred operaciju

Slika 05- Par sati nakon operacije



Slika 06- Naredni- prvi dan (jutro) nakon operacije

Slika 07- Drugi dan (veče) od operacije

Slika 08- Treći dan (oko podne) od operacije

Slika 09- Četvrti dan (oko podne) od operacije

Posle operacije devijacije- nos je jedina stvar koja ne boli. Zvuči smešno, ali najviše problema sam imao sa grlom. I dalje osećam bol i otečenost u grlu. Posebno "resice" koja se nalazi iznad jezika. Doktor mi je rekao da je to pretežno zbog anestezije. Takođe, zato što je "resica" otečena, a nos potpuno zatvoren- disanje i gutanje je veoma otežano. Isto je neprijatan osećaj kada treba da zaspite, jer sve vreme osećate kao da ćete se ugušiti. Ujutru, kada se probudite u ustima imate osecaj kao da su puna soli. Jezik je sasušen, natekao, grlo takođe. To je posledica disanja na usta tokom cele noći.

Slika 10- Unutrašnjost usta posle operacije nosne devijacije- dva dana nakon operacije

Odmah posle operacije, prepisani su mi antibiotici- U mom slučaju Sinacilin 500mg na svakih 8 sati i po potrebi lek protiv bolova- npr. Brufen ili Rapidol 400 mg.
Takođe, nekih 2 sata posle operacije, dobijete oko 1,5l čaja koji bi trebalo popiti (gutljaj po gutljaj) tokom celog dana. Čaj je na sobnoj temperaturi.

Moja operacija bila je u sredu 28.03.2012 negde oko podne. Na moj zahtev, pušten sam kući u petak oko podne. Momak koji je operisao devijaciju isti dan kada i ja, a nije imao problema sa krvarenjima kao ja, pušten je kući u četvrtak, dan ranije. Meni su rekli da se vratim u ponedeljak, 02.04.2012 ujutru, radi vađenja tampona iz nosa. Takođe, dobio sam nekoliko "praćkica", koje po potrebi, ali ne previše često, mogu sam da menjam kod kuće.

Slika 11- Tamponi koji se nalaze u nosu (i izgled samog nosa bez "praćkice") - četvrti dan

Slika 12- Korišćena "praćkica" koju treba menjati svaki put kada je "puna"- u mom slučaju
otprilike na svakih 24h

Pre otpuštanja, dobio sam račun koji sam otišao da platim. Razlika je bila 10.790 din koje sam morao da doplatim, što je ukupno 30.790 din- ili negde oko 276,49 eura po srednjem kursu za taj dan (111,36).

U tu cenu ušli su troškovi ostanka u bolnici (9.810 din), troškovi pregleda anesteziologa i opšte anestezije do 90 min (9.130 din), troškovi operacije- Septoplastika po Cottle-u (7.930 din) + Operacija nazalnih školjki koju sam ja imao (3.420 din), kompletna krvna slika (420 din), lekovi koje sam dobio (80,47 din).

Potom razdužujete pidžamu i oblačite vašu odeću u kojoj ste došli. Nakon toga možete kući.

U principu, možete se tuširati, prati zube, jesti hranu koja nije previše vruća ili hladna, hranu koja nije previše tvrda, kako ne biste povredili unutrašnjost usta. "Praćkice" nije dobro menjati toliko često, zato što je kasnije teže izvaditi tampone iz nosa. Dakle, kada se napune i počnu da cure, treba ih promeniti. Takođe, poželjno je odmarati što više i izbegavati prehladu. Nemojte previše pričati. Vodite računa da ne povredite nos. Nemojte se naprezati ili baviti sportom sledećih nekoliko nedelja.

Vađenje tampona- kakav je osećaj i da li boli?
 

Došao je i taj ponedeljak. Ujutru u 08:30 bio sam na IV spratu VMA, orl ambulanta. Doktor je malo kasnio, ali je ipak došao. Pozvao me je u ambulantu i posle opštih pitanja (Kako si, Je li boli i sl.) pristupio vađenju tampona.

Prvo mi je sinuo "praćkicu". Potom mi je dao bubrežnjak- posudu koju sam stavio ispod brade da ne bih isprljao duksericu. Zatim je uzeo savijeni pean (metalna alatka koja pomaže da se nešto "pridrži". Izgleda kao klešta koja imaju sužen vrh, a donji deo je kao kod makaza) i izvukao prvi tampon iz jedne nozdrve za oko par milimetara. Ja sam očekivao da će to da uradi polako ili bar da stavi nekakav rastvor da to "izađe" što lakše. Međutim, on ga je samo iščupao do kraja. Odmah potom je istu stvar ponovio sa drugim tamponom. Po mojoj proceni, ispod 10 sekundi za oba. Osećaj je neprijatan, pomalo i bolan. Jer ipak je tu dosta "zgrušale" krvi. Tamponi su dugi po mojoj proceni oko 12-13 cm i debeli oko 1,5. Poprilično su tvrdi zbog sadržaja koji je u njima. Da se vratimo na osećaj.- Opisao bih ga kao vađenje zuba, samo što manje boli. Osećaj je neprijatan, jer bukvalno vam doktor bukvalno čupa nešto iz nosa. I to veoma brzo. Odmah po vađenju tampona, počelo je krvarenje i na nos i na usta. Ali ništa toliko strašno. On mio je rekao da je to najlakši način vađenja tampona i da svaki drugi može biti previše bolan. Da bi se krvarenje zaustavilo, mora se disati duboko na nos i izdisati na usta. Vreme zaustavljanja krvi je individualno i kod mene je trajalo skoro 20 min. Sve vreme dišete duboko, kao da mirišete cveće. Cilj svega je da hladan vazduh zaustavi krvarenje. Tek tada osetite koliko duboko možete da udahnete. Ali, problem je što tkivo ponovo otiče i potpun oporavak se očekuje 6 nedelja nakon vađenja tampona. Dakle da rezimiramo priču oko vađenja tampona- Osećaj jeste pomalo neprijatan i bolan, ali preživi se i bol brzo nestane. Negde sam pročitao da je vaenje tampona jedan od glavnih uzroka zbog kog se ljudi plaše da idu na operaciju. Moje iskustvo kaže da je to čista GLUPOST. Kao što sam veće rekao, boli malo, krvari malo i uglavnom je neprijatno, ali kao što vidite- PREŽIVEO SAM.
Taj dan Vam se može desiti da nos malo krvari, što je i normalno. Taj dan ne smete "duvati" nos. Već sledeći- smete ali je i dalje bolno. Dešava se da se je sadržaj koji izduvate jako sluzav, lepljiv i krvav. To je višak krvi koja se vremenom izbacuje. Nemojte se plašiti jer sve je to normalno.

Slika 13- 5 minuta nakon vađenja tampona- u ambulanti
 

I ukratko za kraj- Mislim da nisam pogrešio što sam odabrao da uradim operaciju baš na VMA. Kakva god da je situacija u ostalim bolnicama, moje mišljenje je da je vojnomedicinska akademija i dalje za korak ispred svih. Opšti utisak je dobar, čisto je i uredno. Osoblje uglavnom ljubazno. Sećam se samo sestre koja mi je dosta pomogla u noći kada sam imao problem sa krvarenjem, a ona bila dežurna. Takvu ljubaznost, skoro nisam doživeo. Isto tako, dr. Božidar Jakovljević, jako ljubazan čovek, spreman da odgovori na svako pitanje, optimističan i nasmejan. Sve pohvale i svaka čast. Ovim naravno, nisam želeo da omalovažim druge ustanove i drugo osoblje. Ipak je to samo moje- lično iskustvo, koje će vam na neki način možda i pomoći da donesete neke odluke ukoliko imate problema kakvih sam ja imao.

U međuvremenu sam Youtube-u našao jedan zanimljiv, ali za neke pomalo uznemirujući video klip. Sami odlučite da li želite da ga pogledate-

https://www.youtube.com/watch?v=5gUrglaCuWo&oref=http%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fresults%3Fsearch_query%3Dseptoplasty%2Bcottle%26sa%3DX%26spell%3D1%26search%3DSearch%26oi%3Dspell

Takođe možete pogledati kako izgleda vađenje tampona-

https://www.youtube.com/watch?v=HxUY4TpK1no&feature=related